Ву̑кова Мѐђа, f.знаци од зида без креча и земље, који је ишао од Бијеле
горе (више Грахова — преко Цуца, Кчевске планине, поврх Пљешиваца, преко Острога, планине
Бјелопавлићске и Мораче доње) до Кучкога Кома. Од једнога краја до другога ове међе пријекијем путем има око четири дана хода; а кад би се ишло преко гудура и литица поред ње, било би много више. Од онога по којега се имену ова међа зове, ништа се више у народу данас не чује, осим што гдјекоји додају: међа Вука махнитога; него се приповиједа да је она овако постала: Била три брата и једна сестра, па сваки од браће хтио сестру да узме за се, и не могући се у томе између себе друкчије погодити, уговоре: један да презиђујепланине, други да гради цркву на Дуке, а трећи да саставља ријеку Цијевну с Морачом, па који свој посао најприје сврши, онај да је узме. Трећи брат сврши свој посао најприје и узме сестру за се, од првога остане ова међа мало недовршена, а од другога у Бјелопавлићском пољу камење, које је вађено у Винићскоме хуму, па гдје стигне глас оне који су га вукли да је Цијевна с Морачом састављена, ондје га и оставе.